ВЛАСТ МАШТИ!

ВЛАСТ МАШТИ!

ПИШЕ: Борис Ђекановић

 

„Телефон је човјеков најбољи пријатељ“- тако би данас могла гласити модификована парола у којој за књигу више нема мјеста. Или ипак има? Свједоци смо великог технолошког напретка који мијења наш поглед на свијет из дана у дан и која захтијева брзо навикавање на исте. У том, рекло би се, суровом и брзом свијету за књиге има све мање мјеста, барем за оне укоричене, са хартијама чији мирис нас одводи у фантастични свијет маште. Многи би се сложили да су праве, опипљиве књиге једна од ријетких ствари које нас повезују са прецима и давним временима духовног и културног узлета народа. Па зашто их се онда тако лако одричемо зарад фиктивних, хладних, оних које стају на мали екран данашњих модерних уређаја? Дакако да на ово питање одговор није тако једноставан и тражи дубљу анализу. Услијед френетичног темпа живота који водимо и мањка времена које више него икад потврђује изреку да је вријеме новац, људи су склонији да одређене ствари раде на бржи начин те да су им оне увијек при руци. Па тако је и са књигама. Неко би рекао да је то само логичан слијед догађаја и неминовни напредак који приморава на прилагођавање. С друге стране, много је оних који мисле да  не морају све ствари бити дигитализоване, ажуриране, апдејтоване, осавремењене, умањене таман онолико колико је потребно да стану на длан. Како ли ће мајке и очеви у будућности успављивати дјецу? Пуштајући им најновије гротескне анимиране цртиће на Ајфону? Или дајући дјеци телефоне у руке да она гласовним командама пронађу омиљену бајку и ставе наочаре за потпунији угођај момента када вук одува кућу сиротим прасићима или специјалних ефеката када поједе баку? Тим малишанима ће наше доба и доба наших родитеља дјеловати као бајка. Највећа посљедица ових и сличних новотарија је засигурно убијање дјечије маште. Претешка ријеч, рећи ће душебрижници. Не. Треба употријебити још јачу. Злочин против маште, удружени антимаштовити подухват. Е то је већ боље. Јер, такве ствари заслужују бити назване правим именом, да их се сасијече у коријену. У супротном добијамо будуће владаре из сјенке, израбљиваче радника, бахате властодршце и криминалце. Проста узрочно-посљедична веза. Људи лишени маште постају одљуди, и то не својом кривицом већ мојом и твојом кривицом! Кривицом свих нас! Овако апокалиптично виђење не мора нужно да се оствари ако сви мало мање будемо робови електронике, а мало више оно што и јесмо, људи од крви и меса створени да воле и да буду вољени. Сви од себе треба да кренемо и размислимо шта је то што би нас вратило на прави пут. Ту долазимо до њеног величанства, Књиге. Осјетимо мирис старе хартије, заврнимо врхове страница да обиљежимо гдје смо стали, читајмо! Много, мало, редак по редак, једном дневно, једном годишње, читајмо док нам се пуне мобилни телефони. Крадимо и успоравајмо ово сулудо вријеме и бићемо спасиоци будућих покољења. Сваки малишан који заволи књигу, ону једну и једину, пречицу до снова, невјероватни свијет маште у малом, биће здравији и умно и физички. Мало ли је?  Наша дјеца ће нам бити захвална.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *