ДВА СВИЈЕТА ГЛЕДАНА ИСТИМ ОЧИМА

ДВА СВИЈЕТА ГЛЕДАНА ИСТИМ ОЧИМА

ПИШЕ: Борис Ђекановић

Room – Соба (2015) 

Режисер: Лени Абрахамсон

Држава: САД

Жанр: Драма

Главне улоге: Бри Ларсон, Џејкоб Трембли, Шон Бриџерс

Иако је у овогодишњој трци за Оскара било јасно ко су главни фаворити, мишљења сам да се прави бисери крију у сјенци блокбастера и прескупих филмских франшиза. „Соба“ то сигурно јесте.

Филм прати судбину Џој и њеног петогодишњег сина Џека, који од рођења живи у „соби“, малој колиби без адекватних услова за нормалан живот. Тек касније постаје јасно да су они, у ствари, жртве безочне отмице и заробљеништва у којем их држи мушкарац познат само по надимку Стари Ник. Џој је заточена у соби од седамнаесте године, па нам постаје јасно да је мали Џек плод бруталног силовања. Само увођење у амбијент у којем живе Џој и Џек гледаоца чини помало сумњичавим, али нимало спремним на велики ,,plot twist“. Био сам убијеђен да гледам још један клиширани филм о сиромаштву и социјалним разликама у Сједињеним Америчким Државама. Дубоко сам погријешио. Тематика филма може се чинити помало далеком просјечном конзументу холивудских покретних слика. Међутим, и то је још једна заблуда која пада у воду. Бивате потпуно увучени у трагичну причу саосјећајући се са тешким судбинама главних ликова. Режисер Лени Абрахамсон зналачки користи камеру да прикаже сивило простора који уједно постаје парадигма емоционалног стања и расположења главних ликова. Том сивилу касније контрастира ведре и прозрачне кадрове живота послије „собе“.

maxresdefault

Џој је беживотна дјевојка чија испијеност и очајно стање је претварају у барем двадесетак година старију депресивну жену. Једини разлог за живот јој је Џек, син којег вјероватно није жељела и који ће јој бити вјечна веза са отмичарем. Парадокс који има смисла, јер љубав коју осјећа према њему превазилази све баријере и негативне мисли. „Соба“ представља много више од пуког приказа борбе за слободу двоје људи. Он отвара многе психолошке, филозофске и социјалне теме и моралне дилеме. Али, прије свега дјечаков поглед на свијет око њега и доживљавање истог путем чула. За њега је соба једина и најљепша стварност. Не види изван ње. Не може докучити појмове као што су: поред, испод и изнад собе. Макросвемир у микросвемиру. Тужни свијет који је њему, једноставно, срећан. Маестрални Џејкоб Трембли као

external

Џек ниједном није довео у питање аутентичност реакција и поступака. Тек када изађе из собе, Џек бива свјестан сложености и величине простора око њега. Природа коју је до тада гледао само на екрану дјелује му застрашујуће у својој љепоти и величини. Али, тек тада настају највећи проблеми. Други дио филма је чак и важнији јер мајка и син покушавају да се (ре)социјализују, али много тога се промијенило, почев од њих самих. Од „соба“ у њима и слободног простора у њиховој свијести и навикама зависи успјешна интеграција у заједницу.

Дубина тема које се ређају једна за другом у неколико квадрата неусловне колибе је заиста импресивна. „Соба“ је један од оних малих филмова са великим значењем и великом поруком који често не могу да се нађу на билбордима са скупим насловима. Некада је потребно завирити и иза њих.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *