ИЗДИСАЈИ КУЛТУРЕ

Издисаји културе

ПИШЕ: Дејана Братић

У нашој држави све је полако, али сигурно на издисају, осим наравно полтронске политике и криминала. С обзиром на то да је култура огледало државе, шта ми, грађани своје земље, видимо у нашем огледалу? Да ли је рефлексија наше државе ријалити шоу, да ли су то старлете, модне фешн блогерке и остале аномалије? Ја бих вољела да је одговор на ово питање одричан, али једно су жеље, а друго реалност. Такође, вољела бих да ме неко демантује, мада је то тешко с обзиром на чињеницу да су најгледанији програми управо ријалити програми, док су  знатно мање медијски пропраћени културни догађаји попут књижевних вечери, позоришних и музичких фестивала.

Културни идентитет представља темељ за даље напретке, а ми га, поклањајући пажњу површним садржајима РУШИМО. Ко је конкретно главни кривац и узрок томе, тешко је одговорити. Сматра се да су то таблоидни медији и политичке структуре. Други опет сматрају да грађани воле „лаке“ садржаје који им дају одушка и који чине да забораве на своје проблеме. На тај начин медији се правдају да пружају оно што публика тражи. У каквом то онда друштву живимо?! Несумњиво у друштву гдје је морал данас само мисаони појам, гдје праве вриједности, нажалост, губе на значају. Акценат се ставља на материјално и пролазно. Не могу, а да не споменем колико се мало пажње придаје читању књига. Постоје групе људи које се радо хвале са тим што не читају, а на питање која им је омиљена књига, добићете, претпостављам, одговор: „Педесет нијанси сиве“, „Љубав у доба кокаина“ или нека друга „лака“ штива, јер забога ко је луд да чита Андрића, Његоша, Достојевског, Хесеа. То није у моди у овом друштву!

Ипак, не бих генерализовала, јер увијек, срећом постоје изузеци. Мањина интелектуалаца дијели ваздух са плиткоумним и површним људима, а познато је да мањине обично бивају маргинализоване. Зато се медијски простор наравно уступа, на примјер, нама познатим старлетама, а не некој дјевојци са неколико факултета и бројним научним радовима, јер она није занимљива, није скандалозна, није проста и за њу као такву нема мјеста у медијима! Такође, наравно, исто се дешава са мушкарцима. Вјероватно нисам једина која примјећује како поједине дјевојке привлаче искључиво „опасни момци“ са девет разреда основне школе, чији је вокабулар сведен на минимум баш као и њихов. Ако је момак образован, а наравно на бироу, коментар је сљедећи: „Јој, кретен, мора да је полудио од тих књига, чудак. Шта ће му сад тај факс, види га, нема динара у џепу.“ Јасно је онда какви су данашњи критеријуми и укуси на сцени. Наравно да није случајно онда што су дјечацима идоли управо криминалци, а дјевојчицама узори проститутке. Ових дана, у медијима могли сте запазити како се уступа медијски простор проститутки која афирмативно говори о свом „занимању“. Нажалост, баш таква дјевојка постаће нечији модел понашања. Ко је модел понашања Вашем дјетету?

Стање је алармантно и јасно је да је потребна промјена. Запитајте се да ли сте „мањина“ у овом парадоксу и у каквом свијету желите да одгајате своју дјецу. Ако то јесте, за вас још има наде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *