Музика као слобода

Музика као слобода

Ако сте у потрази за квалитетним  pop, rock, r’n’b, funk звуком посљедњих година навратили у Ксет, Шамрок паб или Мек Тир, имали сте прилику да чујете невјероватан вокал Марије Кривокуће, који никога не оставља равнодушним. Иако су јој по завршетку  средње музичке школе, на одсјеку за соло пјевање, многи предвиђали блиставу каријеру оперске пјевачице, она се, тражећи слободу у изражавању, ипак одлучила за бављење модерном музиком. И није погријешила. Наступајућу у саставима Sunrisе и Supersonic, ова млада умјетница представила је публици свој раскошан таленат и натпросјечне гласовне могућности, што је послужило као идеалан увод у ауторску причу која тек почиње. У разговору за наш портал Марија говори о својим почецима, о музици, умјетности и плановима за будућност.

АВАНГАРДА: Како је почела твоја прича, када си се заљубила у музику, а када одлучила да јој се у потпуности посветиш?

МАРИЈА: Сјећам се да ме је мајка уписала у нижу музичку школу када сам имала 8 година. Уписала ме је на клавир и сејћам се да су ме сви тјерали да више вјежбам. Међутим, била сам незаинтересована, талентована за клавир, али лијена. Вољела сам да пјевам, али је потрајало дуго док су други схватили за шта сам више талентована. Била сам јако стидљива и није ми било лако. Јавни наступи су ми стварали велики стрес и због страха сам их често избјегавала. Међутим, моја љубав према пјевању, музици и умјетности била је све јача. Рецимо да је музика моја вјечна заљубљеност.

13669646_436527119851137_6773138663370589716_nАВАНГАРДА: Колико ти музика и музицирање помажу у свакодневном животу и свијету у којем живиш?

МАРИЈА: Музика је моја стварност и мој живот, у њој проналазим своју срећу. Она ми помаже да креирам свој свијет у којем је све савршено. Када се не бих бавила музиком била бих као биљка, мој живот не би имао смисла. Због тога сам јако захвална што посједујем овакав таленат.

АВАНГАРДА: С обзиром на то да си се у једном периоду живота бавила класичном музиком, а данас претежно модерном, можеш ли да повучеш паралелу између бављења једном и другом?

МАРИЈА: Класична музика је јако лијепа, прожета узвишеном и чистом енергијом. Способна је да лијечи душе и унесе мир у човјека. Истина је да не може свако да је разумије, ни да је слуша, а камоли да се њоме квалитетно бави. Данас има много добрих свирача/пјевача који су ништа друго до обичне занатлије. Свирају по правилима, школски тачно, онако како су мртваци прије неколико вијекова написали и на тај начин гуше своју креативност и слободу, постајући блиједе копије својих професора, стапајући се у масу. Данас се свира и пјева за добру оцјену у дневнику и прво мјесто на такмичењу. Нема ту ни креативности, ни љубави, а камоли умјетности. Умјетност треба да буде слобода у креацији, рађање нечег новог уз помоћ смјерница онога из прошлости. Тек сада кад имам слободу, класичну музику волим и слушам. Такође, много ми помаже у модерној. Са друге стране, модерна музика пружа много више простора и слободе у изражавању. У сваком случају, спој класичне и модерне музике био би идеалан спој за мене. На мој начин.

13876284_442743829229466_6352037886004048922_n

АВАНГАРДА: Постоји ли музички жанр у којем се највише проналазиш, музичар или група којима придајеш посебну пажњу?

МАРИЈА: Волим оригиналне, другачије, аутентичне извођаче који музику стварају због љубави, а не искључиво због новца. Оне који су заиста то што пјевају. Издвојила бих: Lana Del Rey, Sia, Florence Welch, Melanie Martinez, Björk, Kate Bush, а од комерцијалнијих Adele и Alicia Keys. Веома је важно бити оно што јеси, а код њих се, по мом мишљењу, осјети искреност. Рецимо да је то у суштини неки алтернативни поп.

АВАНГАРДА: Можеш ли издвојити некога на екс-Ју сцени ко те посебно инспирише?

МАРИЈА: Без размишљања. Ивана Петерс.

АВАНГАРДА: Како гледаш на чињеницу да музика нема револуцинаран карактер какав би можда могла да има, те да је сама умјетност на поприлично ниским гранама?

МАРИЈА: Код нас она више није на ниским гранама. Одавно је пала на дно. Потребно је отићи тамо негдје и успјети и онда доћи овдје као готов производ. Овдје је тешко направити нешто и због тога многи покушавају отићи. Генерално, умјетност код нас нема револуционарног представника, поготово ако причамо о поп музици. Ништа се ново, занимљиво, ни квалитетно не нуди. Људи се плаше да искоче из оквира и због тога нам је овако. Ипак, надам се да ће се ситуација поправити. Треба мислити позитивно и трудити се макар мало допринијети бољем.

988801_1651976475066710_5485487244314695042_n

АВАНГАРДА: Сада када си кренула у воде соло-каријере, какви су твоји планови за блиску будућност?

МАРИЈА: Ја сам у суштини на самом почетку, тј. још увијек припремам терен за старт. Блиска будућност су живи наступи под мојим именом, још неки студијски кавери, а потом коначно моје ауторске пјесме.

АВАНГАРДА: Која је твоја порука младим људима који се баве музиком и умјетношћу?

МАРИЈА: Будите оно што јесте. Никога не копирајте и не покушавајте да се допаднете свима. Немогуће је и ствара контраефекат.

АВАНГАРДА: За крај, можеш ли саставити кратку плејлисту за посјетиоце нашег портала?

МАРИЈА: Наравно.

  1. Chase and Status – Heartbeat
  2. Blue Fondation – Eyes on fire
  3. Moby – Porcelain
  4. Lana Del Rey – Freak
  5. Florence and The Machine – Girl with one eye (мој први студијски кавер)

 

РАЗГОВОР ВОДИО: Синиша Балта

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *