Образовање и(ли) спорт

Образовање и(ли) спорт

ПИШЕ: Давид Павловић

Кад си био мали, чим си први пут ударио лопту видио си се у Звезди, Партизану, видио си се као најбољи тенисер, атлетичар, пливач. Почео си тренирати неки спорт, трудио си се, борио, или си на крају одустао или си остварио своје снове. Када си већ постајао успјешан спортиста, морао си знати да твоја каријера неће трајати вјечно и да ћеш морати нешто радити послије завршетка спортске каријере. Да би радио нешто, била ти је потребна школа, средња, виша или висока. Ово је прича о њима, професионалним спортистима и њиховом образовању. Да ли лопта и факултет иду заједно и да ли су спортисти „глупи“ и не знају ништа друго сем трчати за лоптом? Наравно да иду, само је потребна воља, јер све се може кад се хоће, а сваки вид едукације добро дође. А спортисти, они знају много више него што ми мислимо, а знају и трчати за лоптом, што многи од нас не знају.

Кренимо редом, фудбалски геније, бразилски чаробњак Сократес, познат по свом надимку „доктор“. Поред тога што је био „доктор на терену“, он је по завршетку каријере завршио медицину, а послије тога и филозофију што га сврстава у најобразованије спортисте свих времена. Познати српски кошаркаш, Љубодраг Симоновић, који је са репрезентацијом постао свјетски првак, по завршетку каријере постао је магистар правних наука и доктор филозофије, а написао је и неколико књига.

Од „наших“ спортиста који још увијек наступају, за најобразованије сматрају се наши ватерполисти, свјетски, европски и олимпијски шампиони. Некадашњи капитен, сада министар у Влади Србије, завршио је Факултет организационих наука у Београду. Голман Бразила, некада Србије, завршио је Природно-математички факултет. Садашњи голман Бранислав Митровић дипломирао је на Електротехничком факултету, као и некадашњи одбојкаш Андрија Герић. Ватерполиста Никола Јакшић студент је Правног факултета у Београду. Студенти Факултета техничких наука су фудбалери Милош Красић у Сремској Митровици и Гојко Качар у Новом Саду. Од свјетских фудбалера многи су послије или током своје каријере завршили факултете. Економију су завршили некадашњи њемачки фудбалер Оливер Бирхоф, Италијан Ђорђо Кјелини, холанђанин Најџел Де Јонг, бивши предсједник УЕФЕ Мишел Платини, као и славни голман Манчестер јунајтеда Едвин Ван Дер Сар. Правници су свијету фудбала су италијански фудбалери Стендардо и Анђело Огбона, као и некадашњи хрватски селектор Славен Билић. Фудбалери који су се опредијелили за математику су Чех Павел Недвед и некадашњи фудбалер Ливерпула Глен Џонсон. Од осталих области за које су се опредијелили неки познати фудбалери треба издвојити Андерс Инијесту који би се по завршетку каријере могао бавити биологијом, Симона Мињолеа који би могао „упловити“ у политичке воде, док би Хуан Мата могао бити новинар. И то је само мали узорак спортиста у свијету који у свој CV поред успјешних резултата у спорту  успију додати и неки од признатих факултета. Поред државних многи спортисти се одлучују на приватне факултете јер им они не захтијевају долажење на предавање, па тако не морају често долазити. Тако су Ђоковић, Јелена Јанковић, Милош Теодосић, Милан Мачван, Ана Ивановић , Дуљај, Саво Милошевић , Кежман и други завршили или још увијек студирају на београдским факултетима „Мегатренд“ и „Алфа“. Јасно је да вам је много труда потребно да бисте постали академски грађанин као и да бисте постали успјешан спортиста. Неко постане једно, неко ни једно, а неко обоје. Спорт и наука иду заједно, јер и спорт је наука и као и науку треба га проучавати. Ови спортисти показали су да имају храброст, снагу, вољу, упорност за обоје, а ви имајте све то и тежите својим сновима у било којој области за коју се интересујете.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *