Промјене долазе – све остаје исто

Свима нама су добро познате досјетке продаваца којима, поготово у вријеме празника, желе да привуку купце. Једна од таквих досјетки је и куповина по систему „старо за ново“, гдје, на примјер, купац довезе стари аутомобил, те уз одређени попуст може да дође у посјед новог.

Послије толико деценија капитализма и разних маркетиншких трикова које смо видјели, вјероватно на неком институту са приватних факултета за менаџмент у менаџменту, осмишљен је нови трик који, поред пасуља од прије два дана, треба да буде сервиран народу Републике Српске.

Слично горе наведеном примјеру, опозиција у мају планира да представи један трик који укључује мијењање, али не по досадашњем систему. Иако смо навикли да мијењамо „старо за ново“, овај пут имаћемо прилику да видимо како изгледа када неко нуди старо за још старије, убјеђујући те како ће то боље функционисати.

Не функционише на локалном нивоу, не функционише ни на нивоу БиХ, али би зато на овом, сад таргетираном требало да функционише. Како? То не знају народу објаснити ни они који се боре за власт. Не знају они који се боре, али не занају ни ови што су на власти. Ипак, опозиционари су убијеђени да ће ипак знати шта раде.

Не пада ми на памет ништа друго осим да структура,која траје већ двадесет година, а планира трајати још вјероватно до другог доласка Христовог, није нашла неку тајну формулу бољег живота, коју због заштите интелектуалне својине и ауторских права не жели да користи по локалним заједницама и на нивоу БиХ, него је брижно чува за Републику Српску.

Да ли због тога што тај еликсир бољег живота може да се поквари на топлом времену које нам долази, или што се нема шта паметније понудити у сколопу кампање за локалне изборе, опозицији се жури да што прије поново неког убјеђује како ће услиједити пропаст ако баш они не дођу на власт. Пошто препуцавања преко медија више не дају жељене резултате и не усмјеравају социјалне проблеме у правцу да их доведу у фотељу, биће организовани протести. Протести гдје ће „гладни“ функционери са седам хиљада мјесечних прихода у Сарајеву, водити раднике који имају петсто, да преко њихових леђа обезбиједе себи ништа мање плате и у Бањој Луци. Додијало ваљда путовати у Сарајево, па хајде да се представи патент „старо за још старије“ на улицама главног нам града.

Власт неће остати скрштених руку. Предвидљиви као лош холивудски акциони филм, по ко зна који пут, искоритиће угроженост националних интереса да покажу да су баш они ти који треба да примају плате од више хиљада марака.

Једноставним системом, тј. експоатацијом прича о криминалу и корупцији са једне и причом о одбрани националних интереса са друге стране, треба подијелити народ у два табора и пустити да се сукобе око „виших интереса“, а како то обично бива, највише интереса ту имају они који никад нису размишљали о томе како са петсто марака прехранити себе и још, у просјеку, троје укућана.

Нисам сигуран да ли безидејност и монотонија наше политичке сцене имају крај, али зато сам сигуран да недостаје још петнаестак дневника да ми у мозгу дође до трајне семантичке засићености ријечима: криминал, корупција, национални интерес.

На крају кад размислим, можда систем „старо за још старије“ и није тако лош. Ако ће нешто ново личити на министра са два факултета у „бордел“ сакоу нека нам Бог поживи ове досадашње властодржце и опозиционаре.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *