Студент бициклом посјетио Рим

У времену када нам се чини да је велики број младих људи пасиван и незаинтересован, прича о студенту историје који је  јурећи за сновима бициклом посјетио Рим никога не оставља равнодушним. Ако томе додамо да је исти студент прије непуних годину дана на исти начин посјетио Атину, онда такав подвиг заслужује велико поштовање. Када бисмо причу о Немањи Лендићу сводили на чињенице она би изгледала овако: oд Градишке до Рима и назад, 28 дана и 2150 пређених километара. Међутим, прича о овом младом бициклисти доноси безброј утисака, искустава и анегдота. У неформалном разговору за наш портал, Немања нам доноси утиске са свог путовања, проблеме са којима се сусретао, занимљиве приче о мјестима и људима које је упознао, са добронамјерним и критичким освртом на положај студената и младих људи у нашој земљи.

13445602_1733707820234550_3508694632253493550_n

АВАНГАРДА: Све почиње са добром идејом, гдје је наравно најтежи почетак. Какав је био твој први корак?

НЕМАЊА: „Идеје се не рађају, идеје ствараш сам себи, надоградњом сопствене личности и свакодневним радом на себи и, најважније, читањем. Управо читањем о природним, историјским и културним љепотама Италије, а нарочито Тоскане, дошао сам на идеју о овом путовању.“

АВАНГАРДА: Када упоредимо број километара са бројем утисака, вјерујемо да су утисци бројнији. Можеш ли да издвојиш неке?

НЕМАЊА: „Километри су ипак бројнији (смијех). Утисака свакако није недостајало. Ту су бројни утисци попут доживљаја гостинске собе у студентском стану у Падови. Наиме, био сам смјештен у соби опремљеној у правом хипи-хиндус фазону, са теписима, заставама, чаршафима са мотивима хинду божанстава. Или, рецимо, искуство када сам био смјештен код једног педесетогодишњег Италијана, који ми је показивао породични албум у коме се налазила фотографија његовог покојног оца, у црној униформи, фотографисана 1942. године у Стаљинграду. Сада ми је смијешно, али тада није било (смијех).“

АВАНГАРДА: С обзиром на то да је једно овакво путовање веома захтјеван подухват и велики изазов, са каквим си се проблемима и потешкоћама сусретао?

НЕМАЊА: „Био сам веома добро опремљен резервним дијеловима и потребном опремом, стога нисам имао пуно потешкоћа. Наравно, имао сам неколико кварова попут пробушене гуме и квара задњег мјењача, али успјешно сам их отклонио. Када говоримо о проблемима, ту су, свакако: ограничен буџет за путовање и борба са кишом која ме је пратила значајан дио путовања.“

АВАНГАРДА: За разлику од твог претходног путовања, твој нови подухват добио je поприличан медијски простор. Како реагујеш на то?

НЕМАЊА: „Подухват јесте медијски пропраћен из простог разлога што се иза мене налази читава војска људи и много подршке од бициклистичког клуба „Градишка“, планинара, породице и познаника. Наравно, медијска пажња импонује. Слагао бих када бих рекао другачије. Знам да људи прате и подржавају моју причу. Много ми значи подршка људи који су пратили моје дневне путописе на Фејсбуку, те позитивни коментари који су ме додатно мотивисали.“

АВАНГАРДА: Колико су ово и претходно путовање утицали на тебе као личност? Да ли се сматраш истим човјеком након њих?

НЕМАЊА: „Искрено, када сам дошао кући ухватила ме је депресија када сам схватио у каквом културно-цивилизацијском, научно-економском тоалету Европе живимо.“

АВАНГАРДА: С обзиром да си веома огорчен на стање ствари, какви су твоји планови за будућност? Да ли већ имаш у плану нека нова путовања?

НЕМАЊА: „Прије свега, желим да завршим факултет. У међувремену, у плану су ми путовања по Европи ауто-стопом и прелазак Беринговог прелаза пјешке (ако икада буде могућности). Циљ сљедећег путовања бициклом јесте прелазак на други континент.“

АВАНГАРДА: Пошто смо ми, изнад свега, студентски портал занима нас како ти видиш студенте данас и уопште младе људе?

НЕМАЊА: „Моја слика о младима поприлично је негативна. На примјер, невјероватно ми је колико су кафићи и кладионице пуни младих људи, за разлику од, рецимо, Италије гдје су пуне читаонице, кино сале, спортски терени…“

АВАНГАРДА: Ако је већ тако песимистично, која је твоја порука младим људима?

НЕМАЊА: „Порука младим људима? ТРГНИТЕ СЕ НА ВРИЈЕМЕ! Не допустите да вам старост покуца на врата са питањем: „ГДЈЕ ВАМ ЈЕ БИЛА МЛАДОСТ?“

 

Разговор водио: Синиша Балта

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *