У свијету графике

У свијету графике

 

Данас, када пажњу добијају они гласнији, мање талентовани, а безгранично сујетни, често се дешава да квалитетни, креативни умјетници остану на маргинама, а неријетко и одустану од свог позива. Бити млад, бавити се умјетношћу, а притом бити скроман и ненаметљив, пуштујаћу да умјетност прича сама за себе, понекад је веома захтјевно. Међутим, Јелена Инђић, дипломирани ликовни умјетник (смјер Графика) у томе је у потпуности успјела. Учествовања на многобројним међународним изложбама у земљи и иностранству, запажене награде и признања, самосталне изложбе, само су резултат безграничне, дјечије љубави према умјетности, талента и преданости раду на његовом развијању. Кроз разговор за наш портал, упознајемо дио Јелениног свијета, њен доживљај умјетности, размишљања, циљеве.

АВАНГАРДА: Свака прича има свој почетак. Како се и када, у твом случају,  родила љубав према ликовној умјетности?

ЈЕЛЕНА: Пре тачно једанаест година! Многи се сећају да сам јако мала стално нешто цртала, често се сетим чиче, нажалост није више међу нама, говорио је да сам увек цртала мамин сат, то желим да назовем својим почетком и истинским стварањем, које само деца могу да произведу. Елем, од петог разреда основне школе похађала сам приватне часове сликања и цртања у атељеу поштованог академског сликара Драгише Марсенић, изузетног педагога и професора. Из атељеа сам изашла након осам година, због уписа на Академију у Бањој Луци.

14375190_1251594368224609_577316962_o

АВАНГАРДА: Као круна мукотрпног рада и труда, дошле су и твоје самосталне изложбе. Шта за једног младог умјетника значи самостална изложба?

ЈЕЛЕНА: Ако сте глумац, сањате да се налазите у најлепшем позоришном мраку, да стојите на даскама које живот значе, ако сте диригент, сањате велике концерте, тако и ликовни уметник сања велике изложбе! Најбољи показатељ квалитета радова јесу управо успеси на жирираним изложбама. На таквим конкурсима добијамо праву слику о свом раду, да ли је квалитетан, колико је запажен…  Данас, на срећу, постоји много жирираних изложби групног карактера, али ако прођемо на конкурсу за самостално излагање, то је посебан успех и наравно огромно задовољство. До пре две недеље имала сам иза себе две самосталне изложбе као студент, желела сам да покажем свој рад као дипломирани ликовни уметник и та жеља ми се остварила другог септембра. За мене лично нема већег признања. Иако је најтеже излагати у свом граду, пред изврсним познаваоцима уметности који ме поред тога познају годинама, веома сам поносна, посебно на указане честитке од професора који су ме извели на овј пут. У новембру ме чека велика самостална изложа у Футогу.

14316048_1251594528224593_2055427553_o

АВАНГАРДА: Као и бављење сваком другом умјетношћу, тако и бављење ликовном захтијева много одрицања. Колико је важан таленат, а колико рад? Постоји ли баланс између њих?

ЈЕЛЕНА: Сви људи су индивидуална бића, посебно у уметности. Не постоји одређено правило, али је кроз педагошку праксу доказано да само таленат није довољан. Рад је од велике важности, док таленат подстакнут великим радом даје изузетне резултате. Морам нагласити да је дисциплина јако битна.

АВАНГАРДА: Какав је положај једног ликовног умјетника данас, да ли се од сликарства и бављења умјетношћу може живјети?

ЈЕЛЕНА: Зависи како ко посматра, може се живети јер је уметност живот! С тим што не мислим на метеријални план, него емоционални. Упознала сам неколико уметника који јако лепо живе од продаје својих радова, они раде да би продавали. Ово питање захтева веома дуго тумачење ко како доживљава стваралаштво. Верујем и да је умеће продавати свој рад, јер ја не умем, вежем се за сваку графику, просто део мог живота остане урезан у свакој цинковој плочи, не могу да продајем своје радове јер време и емоције немају цену. Радије поклањам, када ме неко пита колико кошта, немам одговор најчешће слегнем раменима и питам колико би он издвојио јер за мене лично то је део мог тела. Не желим да живим од уметности, то радим јер осећам потребу, желим своје знање да преносим млађим генерацијама, подједнако уживам у присуству мале деце која желе да цртају, зато са нестрпљењем чекам дан када ћу радити у основној школи!

АВАНГАРДА: Постоје ли ликовни умјетници чија те дјела посебно инспиришу? Можеш ли да издвојиш неке?

ЈЕЛЕНА: Волим да посматрам и проучавам импресионистичка дела, али инспирацију за своје радове тражим само у свом животу, покушавам да осећања сачувам у тим радовима.

АВАНГАРДА: Када би могла да изабереш неколико познатих ликовних умјетника за своје савременике, који би то умјетници били?

ЈЕЛЕНА: Тешко питање. Требало би веома дуго да размишљам. Рецимо: Едвард Мане, Клод Моне, Едгар Дега, Тулуз Лотрек…

14375227_1251600291557350_912970656_o

АВАНГАРДА: Која је твоја порука младим људима који се баве умјетношћу, с обзиром на то да код нас људи често са ниподаштавањем гледају на умјетност и умјетнике?

ЈЕЛЕНА: Да буду упорни, радни и истрајни у својој љубави! Ма која то врста уметности била све су јако повезане и имају сличан пут. Само напред и веруј у себе.

АВАНГАРДА: Какви су твоји планови за будућност, гдје видиш себе у наредних 10 година?

ЈЕЛЕНА: Пошто сам поново студент, настављам други циклус (мастер) у Бањој Луци. Никада нисам постављала себи пуно циљева, постоји само један који траје пуних једанаест година до којег се крећем полако и темељно пролазим сваку ставку до његовог остварења, а тај циљ је рад са децом на предмету Ликовна култура.

 

РАЗГОВОР ВОДИО: Синиша Балта

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *