„Пут од хиљаду миља, започиње једним кораком“

„Пут од хиљаду миља, започиње једним кораком“

ПИШЕ: Немања Лендић

Шта је то уопште путовање? Модеран начин живота , супкултура , бијег од стварности, идеја неког новог Фауста који жели да уграби Прометејев пламичак вјечног знања и свјетла у мраку, психолошки поремећај који тјера човјека да изађе из зоне комфора у непредвидљиву сутрашњицу живота или чиста побуда авантуризма? Засигурно нешто од наведеног јесте.  Једна ствар је сигурна- да путници или номади како себе сматрају, у ствари су модерни хиперборејци свога времена.

Постоје две фундаменталне разлике када категоришемо људе који путују. Прва категорија-туристи и друга- путници који у једном животном тренутку постају и номади. Туриста је особа која жели да путује из чисте ароганције и бијеса. Сви смо ми туристи, били или јесмо, у мањем или већем обиму. Гледајући под терминологију туристе, то су људи који се држе туристичких агенција, скупих преноћишта и енормног буџета за кратка путовања, особе жељне да пробају Starbucks кафу у другом граду, да би је упоредили са оном коју имају код куће, хамбургер у McDonald’sу и ноћни живот који је поприлично сличан скоро свуда.

Друга група-путници, номади или хиперборејци како их називам. Људи који живе да путују или живе путујући, људи који су гладни знања, упознавања нових људи, култура, цивилизација, природних и географских љепота.

Највећи мит јесте тај да је новац потребан за путовање! Воља и жеља су једине ствари! Потребно је да се ослободите свих друштвених норми, које друштво као окове на вас ставља и да се усудите да будни сањате!

Моја прва путовања била су туристичког облика, веома много новца, веома мало времена да се ужива у самој сржи путовања, нула нових познанстава и најбитније: нисам стицао нова искуства. Мало по мало интересујући се, одлучио сам да путујем бициклом и са камп опремом. Цијена једног таквог путовања је и до десет пута мања него преко агенције, конвенционалним начином.

Најјефтинији начин путовања јесте Hitchhiking или у преводу аутостопирање. Огромне дистанце се прелазе захваљујући солидарности потпуних странаца, наравно са којима се упознајете и спријатељите на крају. Предност овог начина путовања је та што нисте фиксирани за једну трасу или руту путовања, одсједате гдје хоћете и колико хоћете. Постоје и социјалне мреже које су осмишљене за такав живот и начин путовања. Warmshowers који је искључиво за цикло-номаде, а Couchsurfing за све путнике. Све социјалне мреже за путовања дјелују на бази људскости , солидарности и суосјећања. Couchsurfing вам омогућава да бесплатно одсједнете било гдје на свијету, међутим основа самог Couchsurfing-а је остваривање контакта између домаћина и госта, склапање пријатељстава између два путника. Да прихватите комплетне странце да преспавају у вашој оази сигурности, дефинитивно морате бити потпуно отворени за нова сазнања и интелектуално , емоционално довољно развијени. Да не би било све тако ризично како се чини, многе поменуте социјалне мреже функционишу на бази референци, који путници једни другима остављају. Многи путници са собом носе камп-опрему између осталог и мобилну кухињу, што им даје апсолутну независност на путу и у много чему смањује трошкове, тако да дневни буџет зависно од континента до континента излази од 1 до 5 долара. Номадство подразумијева и надничење за дневнице са којима олако можете наставити вишемјесечно путовање.

Објашњавати особама у околини зашто путујете, једнако је донкихотовској борби са вјетрењачама. Сви смо ми робови материјализма у мањој или већој мјери, само је питање ко ће се ослободити и када ће материјализам замијенити искуствима и спиритуалним стварима.

Људи говоре како желе да путују више, али никад ништа не предузимају поводом тога. Престаните да купујете ствари и почните да купујете искуство!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *